Kvalitet Života

Udruženje za Unapređenje Kvaliteta Života

  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Home Medicinski Aspekti

Kvalitet života i njegova procena

E-mail Print PDF

Kvalitet života i njegova procena

Da li smo zadovoljni svojim životom? Koliko smo zadovoljni svojim životom?
Čini nam se, posmatrajući medije, novine, radio televiziju, internet, da su mnogi ljudi nezadovoljni svojim životom. U svetu , a i kod nas postoje institucije koje prate, sagledavaju i uzimaju u obzir faktore na osnovu kojih se radi procena kvaliteta života.
Procena kvaliteta života složena je i individualna i može se procenjivati na osnovu zajedničkih parametara koji se koriste u različitim zemljama. Bez obzira na državno uređenje (republike ili monarhije) i ekonomsku situaciju (broj zaposlenih i nezaposlenih, stručne kvalifikacije, prosečne plate, godine staža...) postoje uobičajne i opšte prihvaćenih 10 parametara na osnovu kojih možemo napraviti ličnu procenu kvaliteta života.
1.    uopšteno zadovoljstvo kvalitetom života
2.    zadovoljstvo zdravljem
3.    zadovoljstvo energijom potrebnom za svakodnevni život
4.    zadovoljstvo sobom
5.    zadovoljstvo novčanim sredstvima
6.    zadovoljstvo u odnosima sa drugim ljudima
7.    zadovoljstvo uslovima stanovanja
8.    zadovoljstvo poslom koji vredi
9.    zadovoljstvo postignutim obrazovanjem
10.    zadovoljstvo slobodnim vremenom

Nedavno sprovedeno istraživanje među stanovnicima srednje Evrope pokazuje da su odrasli anketirani stanovnici najzadovoljniji:
1. energijom koju imaju za obavljanje svakodnevnih obaveza
2. odnosom sa drugim ljudima
3. zadovoljstvo sobom
4. kako provode slobodno vreme

Najmanje su zadovoljni:
1. novcem kojim raspolažu
2. zdravljem
3. poslom kojim se bave
4. uslovima stanovanja

I žene i muškarci su na prvo mesto stavili zadovoljstvo energijom kojom raspolažu.

Za razliku od muškaraca, žene su na prvo mestu stavile nezadovoljstvo novcem kojim raspolažu dok je to kod muškaraca tek na trećem mestu iza zdravlja i posla kojim se bave.

Na kvalitet života moguće je uticati, kao što je kvalitet života moguće poboljšati i povećati posebno odnosom prema zdravlju i to usvajanjem zdravih navika.

Pre svega: ne pušite (ako pušite ostavite cigarete), vodite računa o redovnoj i uravnoteženoj ishrani, bavite se fizičkom aktivnošću u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, izbegavajte stres... Svetska zdravstvena organizacija predviđa da  će mentalne bolesti u sledećih deset godina,  biti br.1, ispred kardiovaskularlnih bolesti. Na psihičku stabilnost i mentalno zdravlje može se delovati savladavanjem stresa te održavanjem dobre komunikacije u porodici, odnosima sa prijateljima, na poslu, kolegama, saradnicima i komšijama (susedima).

 

 

 

KVALITET ŽIVOTA NA PLANETI: U svetu se danas živi mnogo lošije nego 1990. godine

Da kvalitet života i društveni razvoj nemaju uvek direktne veze sa bogatstvom određenih zemalja, pokazuje istraživanje koje su prošle nedelje prezentovali naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji. Oni su na Petoj međunarodnoj konferenciji Internacionalnog društva za ispitivanje kvaliteta života, održanoj u Frankfurtu, izneli podatke koje jasno ukazuju da je kvalitet života u celom svetu u opadanju, pa čak i u nekim od zemalja koje beleže ekonomski progres. Po njima, situacija je 1990. godine bila mnogo bolja nego danas, mada su u protekloj deceniji u nekim zemljama Dalekog istoka zabeleženi značajni pozitivni pomaci.

Pensilvanijski naučnici posmatrali su desetogodišnje socio-ekonomske pokazatelje u 163 zemlje sveta, koristeći se pritom podacima nacionalnih vlada, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. U istraživanju je tretirano i ukršteno 40 faktora na osnovu kojih je napravljena top-lista, odnosno indeks kvaliteta života u svetu. Pored ekonomskih pokazatelja, platežne moći, nezaposlenosti i uključenosti u svetske privredne tokove, analizirani su i faktori kao što su: kvalitet zdravstvene zaštite i školstva, stanje ljudskih prava, politička zrelost građana, natalitet, izdaci za vojsku, zaštita životne sredine, položaj žena i sposobnost društva na prihvatanje kulturne različitosti.

Vođa istraživačkog tima, profesor Ričard Estes, sa frankfurtske govornice poručio je da danas “dobro živi” samo mali broj država u svetu, dok većina jedva uspeva, ili ne uspeva da podmiri osnovne potrebe. “U protekloj decenije beležimo konstantan pad životnog standarda širom sveta, pogotovo u najsiromašnijim zemljama Afrike i Azije”, rekao je on i dodao da je pad kvaliteta života zabeležen i u nekim bogatim državama.

Na “top-listi”, kako se i očekivalo, vrh neprikosnoveno drže skandinavske zemlje, i to ovim redosledom – Danska, Švedska, Norveška, Finska, a njih prate takođe evropske zemlje – Luksemburg, Nemačka, Austrija, Island, Italija i Belgija. Na dnu lestvice nalazi se Avganistan i afričke zemlje – Etiopija, Sijera Leone, Liberija, Niger, Gvineja, Čad i Demokratska Republika Kongo.

Zanimljivo je da se najmoćnija zemlja na svetu – Sjedinjene Američke Države – po kvalitetu života koji omogućava svojim stanovnicima, nalazi tek na 27. mestu. “SAD imaju negativan trend od 1980. godine i sada se, prema našim pokazateljima, nalaze u istoj ravni sa Poljskom i Slovenijom”, kaže Estes i dodaje da su najveća smetnja američkom društvenom razvoju velika ekonomska i socijalna raslojavanja, koja su dovela do toga da danas u SAD živi više od 33 miliona siromašnih ljudi. Suprotno od uvreženih mišljenja, među siromašnima ima mnogo belaca, koji potiču iz stabilnih porodica i rade puno radno vreme. (Smatralo se da je u SAD u ogromnoj većini slučajeva siromašan čovek – crnac koji potiče iz nestabilne porodice i nema zaposlenje.) Glavni negativni pokazatelji jesu sve veća nezaposlenost, neodgovarajuća zdravstvena zaštita za većinu stanovništva, kao i urušavanje školskog sistema, posebno u urbanim sredinama.

Istraživanje je identifikovalo 21 afričku i azijsku državu koje se nalaze nadomak socijalnog kolapsa, pre svega zahvaljujući visokoj koncentraciji stanovništva, slabim političkim insitucijama, nizu ekonomskih promašaja, bolesti i kulturnoj izolaciji. “Vreme je da bogate države prestanu da ignorišu činjenicu da u pojedinim zemljama vlada socijalni haos. Takve krize nisu izolovan problem; one mogu da doprinesu globalnoj nestabilnosti, uključujući i rast religioznog fundamentalizma, ekstremizma i terorizma. Moramo da shvatimo da katastrofalno stanje u nekim, pa čak i malim državama predstavlja rizik za ceo svet”, kaže Estes.

Posebno loše stanje vlada u zemljama srednje, zapadne i istočne Afrike, gde je primetan izrazito negativan trend u odnosu na 1990. godinu. To je, po Estesu, posledica sveopšte korupcije, međuetničkih sukoba, dugotrajnih ratova i odsustva civilnih institucija, ali i rezultat loše politike razvijenih zemalja prema ovom delu sveta.

Sa druge strane, primetan napredak dogodio se u južnoj, centralnoj i zapadnoj Aziji, što istraživači povezuju sa stabilizacijom demokratskih institucija novih nezavisnih država u regionu, kao i boljim iskorišćavanjem enormnih prirodnih bogatstava koje imaju Iran, Kuvajt i Saudijska Arabija. Pozitivnom trendu doprinosi i smanjenje vojnih izdataka, što je, opet, omogućilo veće investiranje u školski i zdravstveni sistem. U ovim zemljama je primetno i poboljšanje statusa žene. “Ipak, ovaj deo sveta još uvek se nalazi na oštrici noža, jer socio-ekonomski progres može biti zaustavljen visokim natalitetom ili tendencijama ka ekstremizmu i političkoj represiji”, ističe Estes.

On je uporedio i društvene trendove u Kini i Indiji, dvema najmnogoljudnijim državama sveta. Dok je u Kini primetan društveni napredak uprkos “represivnom političkom sistemu” (dvocifrena stopa ekonomskog rasta, smanjenje nataliteta i rađanje građanskih institucija), dotle se u Indiji kvalitet života u protekloj deceniji prosto “strmoglavio”. Kina se na top-listi kvaliteta života popela na 69. mesto, a Indija je sa 26. pala na čak 111. poziciju. “Indijska formula – visoki izdaci za vojsku i bezbednost, uz veliki prodor siromaštva – siguran je put u propast”, kaže Ester.

Latinska Amerika je priča za sebe i, prema istraživačima, ne mogu se dati jednostavne ocene o kvalitetu života i društvenom razvoju u ovim zemljama. Oni se ne razlikuju samo od države do države, nego su veoma promenljivi i unutar jedne zemlje. Zbog toga se dobila, kako kaže Estes, “mutna slika” društvenog razvoja. Sa druge strane, u zemljama Centralne Amerike i Kariba nema značajnijih promena u odnosu na 1970. godinu. Velika većina stanovništva i dalje je siromašna.

“Stara dama”, Evropa, napredovala je u odnosu na 1990. godinu, pre svega zahvaljujući uspešnim tranzicionim procesima u nekim istočnoevropskim zemljama, kao i stabilizaciji prilika na Balkanu. Ipak, pokazatelji kao što su mali ekonomski rast, visoka stopa nezaposlenosti i sve veća prosečna starost stanovništva, primetni u većini evropskih zemalja, mogu da budu prepreka uključivanja u nove svetske ekonomske tokove.

Srbija i Crna Gora nije obuhvaćena ovim istraživanjem, a s obzirom na poziciju zemalja iz okruženja sa sličnim socijalnim pokazateljima, sigurno se ne bi plasirala među prvih 100.

N. Sejdinović

 

 

Kvaliteta života

Pojmom Kvaliteta života obično se opisuju čimbenici koji imaju utjecaj na životne uvjete društva ili pojedinaca. Općenito se pod pojmom kvaliteta života misli na stupanj blagostanja pojedinačne osobe ili grupe ljudi.

Jedan od faktora je fizičko blagostanje, a pored toga postoje i brojni drugi čimbenici, kao što je obrazovanje, mogućnost zapošljavanja, socijalni status, zdravlje itd.

Kvaliteta života je temeljna tema u filozofiji, medicini, vjeri, ekonomiji i politici. Neki znanstvenici polaze od toga da se ocjena kvalitete vlastitog života događa po vrlo subjektivnim kriterijama. Drugi govore o tome da je ocjena kvalitete života pojedinca u velikoj mjeri ovisna o individualnom temperamentu.

Pojava pojma [uredi]

Pojam Kvaliteta života prvi put je u godini 1920. koristio Arthur Cecil Pigou. Predsjednik SAD-a John F. Kennedy ga je kasnio koristio u svojim govorima o stanju nacije. Izraz je postao popularan od 1970. godine.

Europsko istraživanje o kvaliteti života

European Quality of Life Survey (EQLS)

Koncept kvalitete života odnosi se na sveukupnu dobrobit unutar društva, a usmjeren je na to da omogući svakom članu društva da ostvari svoje ciljeve. To znači da se kvaliteta života mjeri preko različitih ekonomskih, ali i neekonomskih pokazatelja. Pristup kvalitete života oslanja se ne samo na indikatore materijalnog životnog standarda (pokazatelji dohodovne nejednakosti, realnog dohotka, stope siromaštva), već i na različite subjektivne čimbenike koji utječu na ljudski život (npr. društveni odnosi, sigurnost, mentalno zdravlje, kvaliteta prirodne sredine, dokolica, kulturni resursi i sl.).

Europska zaklada za poboljšanje životnih i radnih uvjeta (European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions) provela je 2003. godine istraživanje kvalitete života u 28 europskih zemalja, od čega su 15 bile članice Europske unije, deset je bilo u procesu pristupanja EU (10 zemalja koje su postale članice EU u 2004. godini) te tri tadašnje zemlje kandidatkinje (Bugarska, Rumunjska i Turska). Kako bi se stekao uvid u kvalitetu života hrvatskih građana te omogućila usporedba s članicama Europske unije i ostalim zemljama kandidatkinjama, Ured Programa Ujedinjenih naroda za razvoj u Hrvatskoj (UNDP Croatia) proveo je istraživanje kvalitete života u Hrvatskoj 2006.godine. S obzirom da su ovim istraživanjem po prvi puta prikupljeni podaci reprezentativni na razini županija, namjera je bila detaljnije istražiti regionalne razlike/nejednakosti u kvaliteti života u Hrvatskoj.

Upitnik o kvaliteti života koji je obuhvatio šest područja:

* ekonomsku situaciju

* zaposlenost

* obitelj i kućanstvo

* život zajednice i socijalnu participaciju

* zdravlje i zdravstvenu skrb

* znanje, obrazovanje i usavršavanje.

Iz DevInfo baze (UN-ov program za statističku obradu socioloških pokazatelja) podataka izabrani su neki pokazatelji kvalitete života i to prosječne vrijednosti za Hrvatsku i skupine zemalja EU-15 i EU-10 (članice od 2004) te su prikazani rezultati pojedinačnih hrvatskih županija a neki su uspoređeni s najboljim i najlošijim rezultatima unutar grupacije starih EU-15 članica kao i s ostalim tranzicijskim zemljama (Eu-tranz).

 

 

3. ZAPOSLENOST

Udio kućanstava u kojima niti jedna osoba radno sposobna nije zaposlena (slika 3.1., str. 43)

 

4. OBRAZOVANJE I VJEŠTINE

* Udio ispitanika koji je sudjelovao na nekom tečaju ili programu osposobljavanja u protekloj godini (slika 4.1., str 53)

 

 

 

 

 

 

 

 

5. SASTAV KUĆANSTVA I OBITELJSKI ODNOSI

* Zadovoljstvo obiteljskim životom (slika 5.6., str. 68)

 

7. ZDRAVLJE I KVALITET ZDRAVSTVENIH USLUGA

* Učešće ispitanika koji svoje zdravlje ocenjuju lošim (slika 7.1. str. 79)

 

 

 

 

 

8. SUBJEKTIVNO BLAGOSTANJE

* Životno zadovoljstvo i sreća (slika 8.1. str. 90)

 

Osjećaj otuđenosti (slika 8.5. str. 96)

 

 

 

 

 

 

9. PERCEPCIJA KVALITETE DRUŠTVA

* Napetosti između bogatih i siromašnih (tablica 9.1. str. 101)

 

Izvor: Kvaliteta života u Hrvatskoj - Regionalne nejednakosti

Nakladnik: Program Ujedinjenih naroda za razvoj (UNDP) u Hrvatskoj
Prvo izdanje 2007.

Kvalitet zivota
« poslato: Јун 20, 2009, 04:31:27 »


 

U trci za parama često se zanemari nešto mnogo važnije: kvalitet života!

tako obično u životu trčimo da zaradimo, da se obezbedimo za sigurnije sutra..

Stalno se nešto borimo za neko SUTRA..

I u tome nam prođe život... Zaboravimo na kvalitet našeg (jedinog i neponovljivog) života..

Jedan filozof je rekao:" DANAS JE ONO SUTRA ŠTO ME JE BRINULO - JUČE!"

Nije pametno stalno samo misliti na budućnost.

Više treba voditi računa o SADAŠNJOSTI. Da se ona što kvalitetnije proživi!

 

Last Updated on Saturday, 25 September 2010 22:26  

Radovi na Internetu

Kvalitet Zivota na Internetu Kvalitet Zivota na Internetu






Newsflash

The one thing about a Web site, it always changes! Joomla! makes it easy to add Articles, content, images, videos, and more. Site administrators can edit and manage content 'in-context' by clicking the 'Edit' link. Webmasters can also edit content through a graphical Control Panel that gives you complete control over your site.